Počeci rudarenja u Boru datiraju još iz 1833. godine, istorijski podaci kažu da je sa oslobađanjem od Turaka započet i period eksplotacije rude na tom prostoru.
U to vreme je Mišoš Obrenović, srpski knez pozvao upravnika Saksonskih rudokopa barona Herdera da obiđe terene u okolini Bora, gde on uočava povezanost između Bora i Majdanpeka. Kraj 19. veka je obilovao raznim posetama i istraživanjima, koja će uroditi plodom 1902.
Kada je pronađena bogata bakarna ruda. Finansijer istražnih radova bio je Đorđe Vajfert, a po otkriću bakarnog rudišta on dobija Povlasticu 1903. godine i tako postaje prvi vlasnik rudnog polja, na kome će već naredne godine nastati rudnik bakra.
Vajfert povlasticu prodaje banci Mirabo iz Pariza 1904. godine, kada je i formirano Francusko društvo borskih rudnika. Višedecenijsko rudarenje je ostavilo vidljive tragove na životnu okolinu, koje je jako teško sanirati te su ljudi i dalje suočeni sa velikim ekološkim problemima…
