Turci Osmanlije deo su istorije Timočke krajine, tačnije pojedini velikaši koji su sprovodili tursku vlast na ovim prostorima. Međutim još značajnije ličnosti istorije ovog kraju su borci za slobodu koji su ratovali protiv osvajača. Najistaknutija ličnost ovog kraja je vojvoda hajduk Veljko Petrović.
Branilac Negotin, vojvoda hajduk Veljko Petrović ostavio je dubok trag u istoriji i tradiciji srpskog naroda. Prema spisima iz tog vremena Veljko Petrović se hajducima pridružio 1803.godine, a posle oslobođenja Beograda, početkom 1807.god. uz Karađorđevo odobrenje prelazi iz Paraćinske nahije u Krivi Vir kako bi pobunio Crnu Reku i oslobodio od Turaka.
Hajduk Veljko je u oslobođenim krajevima postavljao knezove, a za obezbeđenje od turskih upada izgradio je šančeve u Vražogrncu, Zaječaru, Grljanu i Sumrakovcu. Tokom juna 1807.g. učestvuje u bojevima na Štubiku i Malajnici. Za veliku hrabrost u borbama za oslobođenje Kladova, Hajduk Veljko je odlikovan ruskom zlatnom medaljom, Karađorđe je postavio Veljka za vojvodu Negotinske nahije.
Bez obzira na podatak da je datum 18.jul 1813.g. prihvaćen kao dan pogibije Hajduk Veljka Petrovića, istraživanjem se ipak došlo do podatka da bi najrealnije bilo da se datumom njegove pogibije smatra ipak 11. avgust, kako je i uklesano na spomeniku koji je podignut njemu u čast na mestu njegovog stradanja u Negotinu, inače u Timočkoj krajini podignuto je nekoliko spomenika ovom slavnom junaku u čast.
Kako Hajduk Veljko nije mogao biti fotografisan do pogibije 1813.g. zato što fotografija u to vreme još nije bila pronađena, Vuk Karadžić opisuje “Da je bio tanka i visoka struka, smeđe kose i vrlo malih brkova, duguljastih suvih obraza, širokih usta i podugačka, malo pokučasta nosa. Inače za rekonstruisanje njegovog lika presudna su ipak bila sećanja njegovih savremenika i brata Milutina Petrovića.
