U organizaciji Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije u maloj sali Gradske uprave u Zaječaru, održan je sastanak povodom predstavljanja projekta prelaska na biomasu kao novi energent. Skupu su prisustvovali predstavnici Grada Zaječara, Negotina, opština Kladovo, Bor, Sokobanja, Kučevo, Knjaževac, Majdanpek kao i predstavnici Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije. Na sastanku je bilo reči o daljim koracima u projektu prelaska na biomasu, a cilj sastanka bio je i da se predstavnici lokalnih samouprava izjasne da li žele da njihove lokalne samouprave budu kandidovane za II krug KfW kredita.
Ovaj projekat je započet na prostoru istočne Srbije pre godinu dana, njegov cilj je da se promeni gorivo koje se koristi u sistemu daljinskog graejanja. U proteklom periodu su održani sastanci na kojima je, prema rečima kordinatora projekta Đorđa Vukovića iz kancelarije Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima, sa pojedinim opštinama postignut dogovor o korišćenju sredstava iz kredita KFW banke. “ To su Kladovo i Majdanpek, oni su već u procesu izrade tehničke dokumentacije. Majdanpek će čitav grad grejati na bio masu, dok će u Kladovu to biti realizovano samo u jednom delu grada“, kaže Vuković ističući značaj ovog projekta.
Jedan deo opština iz istočne Srbije je ozbiljno uključen u ovaj projekat, dok je Zaječar, kako Vuković ističe zakasnio, ali je uputivši poziv kancelariji Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima, omogućen ovaj sastanak, kome su pored Zaječara prisustvovali i predstavnici ostalih opština. Važno je istaći da ovaj projekat ne može da zaživi već naredne sezone, potrebno je za realizaciju više vremena, dve do tri godine. Potrebna je obimna tehnička dokumentacija, obzirom da su u pitanju ozbiljani infrastrukturni projekti. Benefiti koje ovaj projekat donosi lokalnoj zajednici pored obezbeđenog energenta, jesu i radna mesta za stananovništvo.
Grad Zaječar godišnje troši oko 200 miliona dinara za zagrevanje oko 10 posto stambenih objekata, plus ustanove. Održavanje postojećeg sistema je izuzetno skupo, a procenat naplate je prilično nizak. “ Dakle ako želimo da konačno rešimo ovaj problem, moramo da se uključimo u ovaj projekat“, rekao je Boško Nićić gradonačelnik Zaječar, naglašavajući da prilikom održavanja lokalnih puteva, od šiblja i živice koji se seku, može da se obezbedi 50% energenata za potrebe Zaječara.
Zaječar bi mogao da koristi i energiju iz termalnih izvora, koji ima dosta na teritoriji opštine, u tome su se oprobale opštine Bečej i Soko banja u okviru ovog projekta. To će biti tema o kojoj će se diskutovati u narednom periodu, obzirom da u ovom trenutku grad za mazut duguje 380 miliona dinara, tako da će predstojeća grejna sezona biti veliki izazov za nadležne. To je veliki teret za budžet grada, zato pod hitno mora da se načini pismo o namerama da se uđe u drugu fazu ovog projekta, a potom da se krene i u realizaciju, zaključio je gradonačelnik Ničić.
