Velike količine kiše nisu pogodovale mnogim biljnim kulturama, a naročito zasadima pšenice. Kvalitetet je znatno smanjen što je dovelo do toga da dosta ovog proizvoda završi kao stočna hrana, te će, samim tim, i potražnja za kvalitetnim brašnom ove godine biti velika.
„Ovogodišnja žetva nije protekla onako kako smo očekivali i kakvi su bili nagoveštaji aprila meseca, s obzirom da su u maju, kada je pšenica nalivala zrno i kada su pale baš velike količine kiše što je dovelo do toga da se sa žetvom kasnilo, da se žetva odvijala na mahove, da nismo imali završetak žetve do Petrovdana, kao što smo navikli da svake godine radimo, i dovelo je do toga da je smanjen kvalitet pšenice ovogodišnjeg roda. Kada sve to uzmemo u obzir ove godine će biti potražnja za kvalitetnim brašnom i hlebom”, rekao je Vladica Gavrilović, direktor i savetodavac PSSS “Negotin” i dodao da su to razlozi zašto je prinos ove godine dosta mali u odnosu na prethodne. “ Zabeleženi su prinosi od 2 tone, 3 tone, retko ko je imao 4000kg po hektaru, malo je proizvođača koji mogu time da se pohvale”, napomenuo je Gavrilović.
Vladica kaže da su proizvođači navikli da seju semenom iz ambara koje je ostalo od prethodne godine: “50% prinosa pšenice imamo zasejanih iz sopstvene proizvodnje i na tim parcelama se pojavila glavnica, a kao posledica ove kiše i nestabilnog vremena pojavila se i garež tako da ovo žitno neće biti za ljudsku upotrebu, te će verovatno završiti kao stočna hrana.”
Ovakvo vreme pogodovalo je zasadima kukuruza. “Mislim da niko od poljoprivrednika nije uključivao sistem za navodnjavanje kukuruza, iako su to bile naše preporuke prethodnih godina kada smo imali suše na terenima. Kukuruz sada izvanredno izgleda, mada kod njega postoji mogućnost da dođe do pojave mikotoksina što bi značilo da treba proizvođači da obiđu svoje njive kako bi iskontrolisali zasade. Ako se nastavi ovakvo vreme, mislim da kukuruz neće da počne da se bere do sredine septembra, što opet nije zabeleženo poslednjih godina u našem kraju” rekao je Gavrilović i dodao da su nagoveštaji da će prinos biti izvanredan, a šteta može nastati samo u slučaju grada ili napada divljači.
Ranijih godina žetva suncokreta je obavljala se u periodu od 5. do 25. avgustra. Ove godine taj termin biće nešto kasnije obzirom na količinu kiše koja je pala, a suncokretu bi pogodovao sunčani period od barem 10 dana kako bi se žetvom dobio kvalitetan proizvod.