Na području Timočke krajine tokom februara je došlo do izmrzavanja kajsije. U zaječarskom Agroznanju kažu da je stepen oštećenja na kajsiji izmedju 70 i 80 odsto i da ove godine neće biti roda ove koštičave voćne vrste.
Takodje, štetu od mraza pretrpele su i neke rane sorte kruške i breskve. Agronomi kažu da opasnost od niskih temperatura još uvek nije prošla i da se iako za sada nema najava, treba pripremiti za zaštitu voćaka, koje su u cvetu od aprilskog mraza. Vinogradi su sa druge strane dobro podneli zimu i stručnjaci preporučuju što skoriju rezidbu.
Voćarska proizvodnja je fabrika pod vedrim nebom. Samim tim, pomenuta proizvodnja većim delom zavisi od faktora na koje nismo u mogućnosti direktno uticati. Pojave kao što su mraz, suša, grad, visoke i niske temperature i slično deluju stresno na naše gajene kulture. Stresne situacije kao posledicu mogu imati smanjenje kvaliteta proizvoda, prinosa, i u nekim prilikama, čak i gubitak celokupnog roda. Često se dešava da mraz „obere voće“ dok je još u cvetu, da grad izvrši defolijaciju biljaka, da suša umanji kvalitet i prinos roda. Sa ovim pojavama i rizicima naši poljoprivredni proizvođači žive svakodnevno, kaže Mihajlo Žikić diplomirani inžinjer voćarstva i vinogradarstva Poljoprivredno savetodavno stručne službe ,,Agroznanje“ Zaječar.
Pored klasičnih mera borbe sa mrazom-paljenje guma i slame, orošavanje gde postoje uslovi, krečenja stabala, pojavljuju se i novi oblici zaštite.
-Danas u celom svetu dolazi do promena u biljnoj proizvodnji koje sve više uključuju prirodne preparate – savremena organska i mikrobiološka đubriva, huminske kiseline, aminokiseline, biološke pesticide i druge supstance kojih je sve više na tržištu. Posebno mesto među ovim preparatima zauzimaju biostimulatori, odnosno regulatori rasta, prirodne supstance koje pomažu rast i razvoj biljaka, što dovodi do boljeg prinosa i kvaliteta. Njihova uloga je posebno važna kada vladaju nepovoljni uslovi biotskog, odnosno prirodnog stresa (mraz, hladno i vlažno vreme, suša, jako UV zračenje, jak napad bolesti i štetočina i drugo) i abiotskog stresa izazvanog aktivnostima ljudi (presađivanje, rasađivanje, pesticidni tretmani, nepravilna primena đubriva, neadekvatni uslovi gajenja, greške u tehnologiji i drugo). Biljke koje su tretirane biostimulatorima intenziviraju rad svog imunog sistema i ovaj kompleks zaštitnih reakcija pomaže da se prebrodi stres. Potrebno je posebno istaći da delovanje bio stimulatora direktno zavisi od fenofaze u kojoj se nalazi voće, tačnije efekat zaštite od mraza će biti manji što je vegetacija razvijenija. Konkretno, najveće efekte biostimulatori ostvaruju u fazama cvetanja i zametanja, a što je plod razvijeniji posledice od mraza su veće. Takođe, na zaštitu biostimulatorima utiče i dužina trajanja mraza i kolika je minimalna temperatura, a istraživanja pokazuju da odlične rezultate postižu do -4 stepeni a da su jači mrazevi doveli do velikih oštećenja na plodovima, dodaje Žikić.
Svi mediji koji preuzmu vest ili fotografiju (ili i jedno i drugo) sa sajta www.tvistok.com u obavezi su da navedu izvor. Ukoliko je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.
