Dan državnosti Srbije Sretenje obeležen je i u Zaječaru. Dеlеgacijе Grada Zajеčara, Vojskе Srbijе i boračkih udružеnja položile su vence na spomenik Hajduk Veljku Petroviću koji je bio savremenik Vožda Karađorđa i jedan od junaka Prvog srpskog ustanka.
Sretenje gospodnje koje se obeležava 15. februara je jedan od najbitnijih datuma u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije. 15. februara 1804. počeo Prvi srpski ustanak a samim tim je počela borba za oslobođenje od Turaka. 15. februar 1835. Skupština u Kragujevcu donela je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam.
„Grad Zaječar svake godine obeležava ovaj praznik, zato što je značajan iz dva razloga: kao sećanje na Prvi srpski ustanak 1804. godine i na 1835. godinu kada je usvojen „Sretenjski ustav koji je bio jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba“, istakla je Ivana Ćebić članica gradskog veće u Zaječaru. Ona je naglasila da je savremenik Karađorđa Petrovića vođe Prvog srpskog ustanka Hajduk Veljko rodom iz ovih krajeva i da su venci zato položeni na njegov sponmenik u Zaječaru.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Stoga je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti. Ovaj praznik se u Srbiji obeležava neradno i praznuje se 15. i 16. februara. Sretenje je na prvom mestu verski praznik, a u narodu se veruje da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.
