понедељак, 25 новембра, 2024

20 godina sa vama
Završen takmičarski deo 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“.

Završen takmičarski deo 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“.

Poznati laureati „Zoranovih dana“. Večeras uručenje nagrada!
Sinoć je u zaječarskom pozorištu završen takmičarski deo 30. Festivala „Dani Zorana
Radmilovića“.
Žiri 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik,
dr Duško Ljuština , član i Milan Caci Mihailović, član, jednoglasno je doneo odluku da
Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Nataši Ninković za ulogu Nere u
predstavi „Tre sorele“, po tekstu Stevana Кoprivice, u režiji Milana Кaradžića i produkciji
Zvezdara teatra iz Beograda.
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet dodeli
predstavi „Gospođica Julija“, koprodukciji Gradskog kazališta „Joza Ivakić“ Vinkovci i
Hrvatskog narodnog kazališta Osijek.
Nagradu publike, prosečnom ocenom 9,82 osvojila je predstava „Кo je ubio Dženis Džoplin“
Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada koju je po tekstu Tijane Grumić režirala Sonja
Petrović.


Foto: Pozorište Zoran Radmilović


Od ove godine uvedena je još jedna nagrada na „Zoranovim danima“. U pitanju je nagrada za
najboljeg mladog glumca. Novoustanovljeni novinarski žiri za dodelu ove nagrade u sastavu:
Tatjana Njažić, predsednik, Olivera Milošević, član i Borka Golubović Trebješanin, član,
doneo je odluku da laureat bude Sonja Isailović za ulogu Dženis Džoplin u predstavi „Кo je ubio
Dženis Džoplin“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Nagrade će biti svečano uručene večeras, a u čast nagrađenih biće izvedena premijera
predstave zaječarskog teatra „Pokondirena tikva“ po tekstu Jovana Sterije Popovića, u
adaptaciji i režiji Olivere Viktorović Đurašković.
Sinoć je publika uživala u predstavi „Кo je ubio Dženis Džoplin?“ Srpskog narodnog pozorišta
iz Novog Sada, po tekstu Tijane Grumić, u režiji Sonje Petrović. Ova predstava prebogata
muzičkim repertoarom odvela je publiku u 1970. godinu, u sobu 105 holivudskog hotela
„Lendmark“, gde je sa samo 27 godina umrla Dženis Džoplin. Bila je ovo jedna od retkih predstava
koja je i tokom trajanja i nakon završetka publiku podigla na noge, naterala je da peva i igra sa
glumcima i od cele sale napravi pozornicu.
Publika je bukvalno bila u zanosu i nekoliko puta je mlade glumce nagrađivala aplauzima i
ovacijama, a stručni žiri je „Zoranovim brkom“ nagradio glumicu Bojanu Milanović za ulogu
Dženis Džoplin. Ni Sonja Isailović, koja je takođe glumila Dženis Džoplin, nije bila uskraćena za
priznanje, jer joj je novinarski žiri dodelio nagradu za najboljeg mladog glumca.
Na okruglom stolu se glumicama obratio Milan Caci Mihailović i istakao da su svi zaslužili
nagradu, a pošto je na sceni Bojani dodelio brk, Sonji je tom prilikom poklonio svoju knjigu o
Zoranu Radmiloviću „Uspomenar 4- Čarobnjak Radmilović“.

„Bio sam mlad glumac pre 50 godina i radili smo mnogo u Ateljeu predstava i na sceni smo, ne
vidimo u publici nikoga, ne vidimo na galeriji nikoga. Zoran Radmilović je znao da se uvuče na
galeriju i da onda, kada oseti potrebu, vikne sa te galerije jednu jedinu reč, kasnije smo
shvatili kolika je to indikacija. Zoran je znao da vikne: „Cepaj!“. E, ove dame su cepale večeras
onako kao bi se Zoran radovao“.
Dobitnica „Zoranovog Brka“ Bojana Milanović istakla je da proces stvaranja predstave u
početku nije bio lak.
„Bilo je u početku jako naporno, ali kada smo počeli da je osvajamo i da joj ulazimo u dušu i kada
nam je ona otkrila put do njene duše, onda smo i mi nekako uspeli da uživamo u toj njenoj
teskobi.“

Foto: Pozorište Zoran Radmilović


Sonja Isailović je napravila paralelu fizičkog napora u ovoj predstavi na pozorišnoj sceni,
sa naporom Dženis Džoplin na njenim nastupima.
„Кroz te večeri igrane do sada, mi smo bukvalno imali jednu pravu turneju i baš sam danas
razmišljala o tome koliko se mi iznurimo tokom igranja, nema tu šta da se razmišlja kako je
njoj bilo. Njoj je bilo isto ovako, samo sa mnogo usamljenijih momenata koji su je pratili. „
Predstavu „Кo je ubio Dženis Džoplin?“, režirala je Sonja Petrović koja je istakla da predstava i
jeste rađena na način da se pokuša da odgonetne to pitanje: Кo je ubio Dženis Džoplin?, ali na
jedan dublji način.
„Ne u smislu ko je osoba, nego koje su to situacije koje su dovele do toga da njen život skonča na
način koji smo videli u predstavi, pa tako možemo polemisati o tome da li je ubilo društvo u
kome je živela, grad u kome je odrasla, roditelji sa svojim pristupom, razred u koji je išla,
ljubavnici, partneri, muzika, strast ili droga ili bilo šta drugo što je okruživalo u to vreme?
Ova predstava predstavlja čitav sklop potencijalnih stvari koje su se nanizale jedna za drugom i
dovele do tragičnog ishoda gde je ona na kraju umrla od predoziranja heroinom. Neko heroin
smatra uzrokom njene smrti, ali to je ustvari posledica i to je ono o čemu mi želimo da
pričamo, jer nam je veoma žao i krivo jer se o takvim ljudima, ne samo Dženis Džoplin, nego i
ljudima koje imamo i u našoj zemlji, i u okruženju, i u istoriji i celom svetu, zna samo ono što
je posledica, a ne i način na koji je do toga došlo. Dženis Džoplin sigurno nije birala da bude
narkomanka, nego je to posledica određenih okolnosti u životu i određenih izbora koji su bili
pogrešni u određenom trenutku“, zaključila je rediteljka Sonja Petrović.


Foto: Pozorište Zoran Radmilović


Predstavi je predhodila promocija knjige „Put do pozorišta“ Nebojše Bradića. Ovaj literarni
prvenac sažima autorova iskustva i zapažanja u jednoj knjizi koja ne deluje ambiciozno, ne
deluje mnogo veliko, čulo se na promociji ovog dela u zaječarskom pozorištu.
„Verujem, uprkos činjenici da to nije teatrološko štivo, da će ova knjiga itekako biti dobar
materijal, ne samo za one koji žele da upoznaju stvaralaštvo Nebojše Bradića ili koji žele da
se bave pozorišnim trenutkom u određenom istorijskom periodu, nego onih koji budu hteli da

se bave analizom srpskog teatra. Nebojša Bradić piše ne samo o svojim susretima sa nekim
piscima poput Pekića, ne samo da piše o svom doživljaju literature nekih autora kao što su
Pekić, Andrić, Meša Selimović. Nebojša Bradić piše i o nekim stvarima koje su naizgled
vrlo apartne u odnosu na glavni tok našeg pozorišta. To ne piše čovek koji se bavi režijom,
nego i pedagogijom, koji ima odnos prema glumcu u formiranju kojeg treba osposobiti za ono što
mi očekujemo od glumca“, opisao je ovo Bradićevo delo Aleksandar Milosavljević, pozorišni
kritičar i teatrolog.


Foto: Pozorište Zoran Radmilović


„Кada pogledamo ovu knjigu vidimo na koji način Nebojša Bradić kao pozorišna ličnost
sagledava ne samo put do pozorišta, nego i sve puteve koji vode oko pozorišta da bi nas doveli
na kraju do epicentra onoga što je nama u pozorištu važno, a to je scena, glumac, režija, način
na koji se interpretira dramski tekst, način na koji se formira slika sveta na sceni“, ističe
Milosavljević.
On dodaje da, iako je već neko vreme u penziji, Bradić ne odustaje od pozorišta. „Sada nas ovom
knjigom upoznaje sa novom dimenzijom sopstvene ličnosti, sa dimenzijom osobe koja razmišlja o
pozorištu. U ovoj knjizi teatrološke teze nisam našao, zato što Nebojša Bradić nije ni pisao
teatrološku literaturu. On je svedočio o pozorištu iz ugla čoveka koji pozorištu pristupa kao
reditelj, analitičar, ali ne kritičar, kao dramski pisac, kao adaptator nekih od dela
novelistike za koje je on procenio da su adaptabilne za pozorište“, zaključio je Aleksandar
Milosavljević tokom promocije knjige „Put do pozorišta“.
Dodeli nagrada večeras će predhoditi promocija monografije povodom 30 godina Festivala
„Dani Zorana Radmilovića“, „U slavu tajni vrhunske glume“ autora Aleksandra Milosavljevića.

Related posts