U okviru pratećeg programa „Zoranovih dana“ danas je odigrana ruska
monodrama „Moskva priča“ po tekstu Julije Pospelove, u režiji Aleksandra
Rjapisova i u izvođenju Natalije Kuznjecove, iz pozorišta u gradu Nižnji Novgorod u
Rusiji. Malo je reći da je ova kamerna predstava oduševila publiku, ona je
fascinirala gledaoce.
Pre svega zahvaljujući izvanrednoj glumi Natalije Kuznjecove koja govori kroz više
glasova i peva uživo, u pratnji na gitari kompozitorke predstave Valentine
Limonove. Uprkos jezičkoj barijeri, Natalija je uspela da prenese emociju
gledaocima koji i sami učestvuju u predstavi. Naime, sama inscenacija počinje kao
koncert – sačinjena je od različitih numera, pa i onih za ples. Glumica komunicira
sa publikom obraćajući im se ili kao lirskim recipijentima ili kao gledaocima, kada
ih na primerzamoli da se okrenu i suoče sa radnjom.
U izjavi za“ Festivalske novine“ Natalija Kuznjecova ističe da je predstava „Moskva
priča“ postavljena po tekstu Julije Pospelove, koji je napisan po knjizi „Dvadeset
pisama prijatelju“ Svetlane Alilujeve , jedine ćerke diktatora Josifa Visarionoviča
Staljina.
„Ja u samom komadu ne igram lik Svetlane, već, kao što se i kaže u naslovu
predstave Moskva priča, zapravo kroz moj lik cela Moskva, cela država govori,
smeje se, plače i peva, vrišti, svedoči o tom strašnom vremenu koje je uticalo na
ljudske sudbine.“
Valentina Lemonovaističe da je cela predstava veoma interesantno postavljena.
„Njen radni naziv je bio „Priča o glumici i jednom mikrofonu“. Zapravo se radi o
vrlo interesantnim akustičnim rešenjima, jer ljudi koji gledaju predstavu shvataju
da je glumica na deset različitih tačaka. Ovo nije klasična predstava u kojoj je
glumica na sceni, a gledaoci u publici. Gledaoci su deo prostora, a glumica je
svuda oko njih. U nekim momentima će je samo čuti, a neće je videti. Moći će da
osete i čuju njene emocije i to je jedan veoma interesantan eksperiment.“
Na kraju predstave smrt žrtve i tiranina zbližava se u jednoj tački zapleta a
junakinja/pripovedač/glumica obučena u otrcani kaput, sa kapom sa ušnim
kapcima i čizmama prolazi pored publike i ide u daljinu- što predstavlja sliku
zemlje koja oplakuje svog okrutnog „oca“ i miliona svoje dece, ubijene po
njegovom naređenju ili nestale nepoznate u njegovim logorima.
I Natalija i Valentine su veoma srećne što njihova predstava učestvuje na jednom
ovakvom pozorišnom festivalu koji postoji već 30 godina.
„To je za nas posebna čast. Gledale smo i film o Zoranu Radmiloviću. Valentina i
ja smo pod izvanrednim utiscima i velika je stvar što je takav film o glumačkom
velikanu poklonjen gledaocima“, kaže Natalija Kuznjecova.
Direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić uručio je Nataliji Kuznjecovoj
plaketu sa likom Zorana Radmilovića, u znak zahvalnosti za učešće na Festivalu.
Svi mediji koji preuzmu vest ili fotografiju (ili i jedno i drugo) sa sajta www.tvistok.com u obavezi su da navedu izvor. Ukoliko je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.
