U skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom zbog epidemije korona virusa, u Negotinu je na prigodan način obeležen dan pogibije hajduk Veljka Petrovića. Vence na spomen obeležje na mestu njegovog stradanja položili su predsednik opštine Negotin vladimir Veličković i njegov Zamenik, kao i delegacija muzeja Krajne.
Branioc Negotin, vojvoda Hajduk Veljko Petrović ostavio je dubok trag u istoriji i tradiciji srpskog naroda. Prema spisima iz tog vremena Veljko Petrović se hajducima pridružio 1803.godine, a posle oslobođenja Beograda, početkom 1807.god. uz Karađorđevo odobrenje prelazi iz Paraćinske nahije u Krivi Vir kako bi pobunio Crnu Reku i oslobodio od Turaka. Hajduk Veljko je u oslobođenim krajevima postavljao knezove, a za obezbeđenje od turskih upada izgradio je šančeve u Vražogrncu, Zaječaru, Grljanu i Sumrakovcu. Tokom juna 1807.g. učestvuje u bojevima na Štubiku i Malajnici. Za veliku hrabrost u borbama za oslobođenje Kladova, Hajduk Veljko je odlikovan ruskom zlatnom medaljom, a od generala Cukata dobio je mač.1811.g. Karađorđe je postavio Veljka za vojvodu Negotinske nahije.
Bez obzira na podatak da je u istoriji 18.jul 1813.g. prihvaćen kao dan pogibije Hajduk Veljka Petrovića, istraživanjem se ipak došlo do podatka da bi najrealnije bilo da se datumom njegove pogibje smatra ipak 11. avgust, kako je i uklesano na spomeniku koji je podignut njemu u čast na mestu njegovog stradanja.
Kako Hajduk Veljko nije mogao biti fotografisan do pogibije 1813.g. zato što fotografija u to vreme još nije bila pronađena,Vuk Karadžić opisuje “Da je bio tanka i visoka struka, smeđe kose i vrlo malih brkova, duguljastih suvih obraza, širokih usta i podugačka, malo pokučasta nosa. Inače za rekonstruisanje njegovog lika presudna su ipak bila sećanja njegovih savremenika i brata Milutina Petrovića.
Svi mediji koji preuzmu vest ili fotografiju (ili i jedno i drugo) sa sajta www.tvistok.com u obavezi su da navedu izvor. Ukoliko je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.
