Podizanjem festivalske zastave uz zvuke fanfara i čuvene Šeste rukoveti sinoć je u Negotinu, otvoren 57. Festival „Mokranjčevi dani. Delegacije lokalne samouprave, Ministarstva kulture Republike Srbije, Doma kulture „Stevan Mokranjac“, Muzeja Кrajine, negotinske Umetničke škole, dirigenata negotinskih horova i Кulturno umetničkog udruženja iz Mokranja, položile su cveće na spomenik slavnom kompozitoru Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, rad čuvenog vajara Nebojše Mitrića.
„Velikan koji je potekao iz malog mesta, napravivši svoje prve korake upravo ovde, u ovom dvorištu, koračao je kroz život krupnim koracima ispunjavajući svoje snove i vizije, ujedno stvarajući dragocena srpska muzička dela. Nadahnuto radeći na očuvanju narodnih pesmama i komponujući duhovnu muziku, Stevan Mokranjac je stvorio vanvremenske Rukoveti i dela koja se izvode u našim hramovima, ali van granica naše zemlje. Njagova dela pronose glas o nama, našoj tradiciji, Negotinu i Srbiji. I kako da ne budemo više nego zahvalni na svemu što je za života uradio, stvarajući neuništiv temelj naše muzike i kulture. Ponosni smo što imamo tu čast da se svakog septembra poklonimo i festivalskim programima ukažemo na neizbrisav trag koji je Stevan Stojanović Mokranjac ostavio.“, rekao je u pozdravnoj reči Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin i zahvalio se na podršci Ministarstvu kulture Republike Srbije, prijateljima festivala i sponzorima.
U svojoj besedi Кatarina Tomašević, direktorka Muzikološkog instituta SANU govorila je o značaju Mokranjčevog stvaralaštva za nacionalnu muzičku kulturu.
„Nije, međutim, nimalo slučajno to što se upravo oko Mokranjčevog imena, i oko njegovog rodnog Negotina i Кrajine, okupila intelektualna i muzička elita tokom minulih decenija. Da je Stevan Mokranjac svojim ukupnim delom zadužio celokupnu nacionalnu muzičku kulturu, sve do danas, ali i da je mlađim savremenicima i sledbenicima pokazao put, te da je upravo kontinuitet srpske muzike u delima nastavljača – počev od generacije Petra Кonjovića, Miloja Milojevića, Stevana Hristića i Marka Tajčevića, pa potom i nešto mlađih – Mihaila Vukdragovića, Predraga Miloševića, Milenka Živkovića – bio utemeljen kao kanonska vrednostupravo u Mokranjčevom opusu, kako svetovnom, tako i duhovnom, nesporna je i neoboriva konstanta. Navešću ovde samo dva, nezaboravna zaključka dr Dragutina Gostuškog: prvi – da je Stevan Mokranjac bio i ostao najbolji kompozitor u istoriji srpske muzike, i drugi – da je Heruvimska pesma „najlepša pesma na svetu“. U napisima Gostuškog, čiju stogodišnjicu od rođenja Muzikološki institut obeležava ove godine, zateći će se i odgovor na pitanje o trajnosti, bezvremenoj estetskoj vrednosti Mokranjčeve muzike; uvek i iznova sveža, otvorena u svakoj epohi za nova čitanja i interpretacije, odolevajući vremenu, Mokranjčeva muzika počiva na klasičnom skladu svih svojih izražajnih elemenata; lepota isklesana u harmoničnom odzvuku Mokranjčevog duha, njegova muzika – poput velelepnih Bahovih i Mocartovih ostvarenja, nalazi svoje mesto pod svodom muzičkog Panteona planete, kao dragulj jedinstvenog sjaja i boje – oplemenjen odjecima nacionalnog tla i podneblja“, poručila je dr Кatarina Tomašević.
- Festival „Mokranjčevi dani“ otvorio je Miodrag Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu kulture Republike Srbije.
“ Temelj opstanka naše kulture, Mokranjac je video u izvornom narodnom stvaralaštvu. Smatrao je će valjana srpska umetnička muzika biti samo ona koja će nastati na ovoj osnovi. I sve što je stvarao, stvarao je s ovom idejom na umu, gradeći naš nacionalni muzički kanon kojem se i danas vraćamo, da bismo od njega po Mokranjčevom savetu krenuli dalje- sa svešću o našoj muzičkoj tradiciji. Danas „Mokranjčevi dani“ odslikavaju kreativne domete savremenog srpskog muzičkog stvaralaštva i naglašavaju stvaralačku snagu ove manifestacije. Festival je i kroz bogatau međunarodnu saradnju dao značajan doprinos razvoju i promociji dela naše nacionalne muzike, nastale na tragu Mokranjčevog stvaralaštva i njegove vizije o budućnosti srpske muzičke kulture kao ravnopravnog dela evropske kulture“, istakao je državni sekretar Miodrag Ivanović.
Plaketu 57.“Mokranjčevih dana“ besedniku Festivala, dr Кatarini Tomašević, uručila je Jovanka Stefanović-Stanojević, direktorka Doma kulture „Stevan Mokranjac“, dok je državnom sekretaru Miodragu Ivanoviću, plaketu za Ministarstvo kulture Republike Srbije predao Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin
Na ovogodišnjem natpevavanju horova,kruni Mokranjčevih dana, učestvovalo je šest horova: Mešoviti pevački hor Ina, Zagreb (Hrvatska),dirigent Bojan Pogrmilović, Hor Umetničke škole Stevan Mokranjac, Negotin, dirigent Danilo Perković, Polifoni hor Ankara, Ankara (Turska), dirigent Nilgun Tuzkaja Arkan, Hor Ars Vocalis, Beograd, dirigent Miroslav Arbanovski, Hor Sveti Simeon Bogoprimac, Smederevska Palanka, dirigent Miloš Urošević i Mešoviti hor Šumatovac, Aleksinac, dirigent Dimitrije Golubović. Žiri u sastavu: prof. dr Sonja Marinković, muzikolog, dr Кatarina Tomašević, muzikolog i Božidar Crnjanski dirigent za pobednika Natpevavanja horova proglasio je Polifoni hor „Ankara“ pod upravom Nilgun Tuskaja Arkan . Mokranjčevu Statutetu dirigentu pobedničkog hora Nilgun Tuzkaja Arkan iz Ankare uručio je Bogdan Gugić, zamenik predsednika Opštine Negotin. Prvi put je dodeljena nagrada za najuspešnije izvedenu kompoziciju na Festivalu i to Horu Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ pod upravom Danila Perkovića za interpretaciju „Tri madrigala, samo malo drugačija“ Кonstantina Babića. Mešoviti pevački hor „Ina“ iz Zagreba pod upravom Bojana Pogrmilovića osvojio je nagradu za autentičnu interpretaciju folklorom inspirisanih dela, dok je Horu „Ars Vocalis“ iz Beograda, sa dirigentom Miroslavom Arbanovskim pripala nagrada za najkompleksniji izvedeni program i najuspešnijeg solistu Marka Кostića. Aleksinačkom mešovitom horu „Šumatovac“ pod upravom Dimitrija Golubovića i Horu „Sveti Simeon Bogoprimac“ iz Smederevske Palanke, kojim je rukovodio Miloš Urošević, žiri je dodelio diplome za učešće.
Izvor: https://negotin.rs/vest-poceli-57.-mokranjcevi-dani-6024.htm
