Na 30. Pozorišnom Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ šeste večeri izvedena je predstava
„Jugoslavija moja otadžbina“ Gorana Vojinovića u režiji Marka Misirače, koprodukcija
Pozorišta Prijedor i Gledališta Кopar teatro Кapodistria. Dramatizacija teksta Ivan
Velisavljević i Aleksandar Novaković.
“Predstava je emotivna vrteška koja počinje od otkrića glavnog junaka vezanog za njegovo
porijeklo i porijeklo njegovih roditelja. On kreće u potragu za ocem, prošlošću, korijenima i
na tom potresnom dirljivom, nekad i vrlo duhovitom putu, otkriva stvari o sebi i formira
identitet kojeg nije ni bio svjestan”, opisao je predstavu reditelj Marko Misirača.
“Bilo je turbulencija, bilo je muka, pandemija i produkcioni problemi, ali srećom, sad je to
sve iza nas i ne želim ni ja više o tim stvarima da govorim. Bila je neverovatno dobra energija
unutar ekipe, zahvaljujući i Srđanu Кnjeginjiću, novom direktoru pozorišta u Prijedoru i
mnogim drugima, ali i fondaciji Fridrih Ebert Štiftung za Bosnu i Hercegovinu, Tanji Topić.
Njima sam zahvalan što smo predstavu uspeli da realizujemo ovu predstavu, a bila je ovo želja
svih nas. Imali smo velikih muka, tekst je za mnoge bio unapred provokativan, a to je ono što se
često dešava, ljudi ne pročitaju nego unapred donesu neki sud na osnovu informacija koje
dobiju kad na Guglu ukucaju naslov romana, ili sam naziv taj „Jugoslavija“ nekima može da bude
crvena krpa. Ja sam pokušavao, a nadam se da smo predstavom kasnije i uspeli da ih ubedimoda
to nije tako kako oni zamišljaju i da predstava nije crno – bela da je vrlo slojevita, a
prvenstveno je roman po kome je rađena slojevit”, rekao je na okruglom stolu reditelj predstave
Marko Misirača.
„Jugoslavija moja otadžbina“ je najbolja predstava primorskih pozorišta u Кopru u Sloveniji,
pobednik je Festivala BIH u Jajcu, a proglašena je najboljom i na ovogodišnjem pozorišnom
festivalu „Novi tvrđava teatar“ u Čortanovcima, gde je Boris Šavija jedan je od dvojice
dobitnika nagrade za najbolju mušku ulogu.
Predstava je, inače, nastala na osnovu istoimenog, nagrađivanog romana Gorana Vojnovića,
književnika i reditelja iz Ljubljane. Njagova dela zastupljena su i u slovenačkoj, jedan od
najznačajnijih umetnika u Sloveniji. Ovaj roman je preveden na 18 jezika i doživeo je već jednu
pozorišnu verziju u režiji Ivice Buljana na sceni Slovenskog narodnog gledališča u Ljubljani,
2015.godine.
U predstavi učestvuju glumci Narodnog pozorišta Republike Srpske: Boris Šavija, Aleksandar
Stojković, Miljka Brđanin i Željko Erkić, glumci Pozorišta Prijedor Sabina Halilović, Dean
Batoz i Mirela Predojević i glumci Gledališča Кoper Blaž Popovski, Igor Štamulak, Mojca
Partljič i Tjaša Hrovat.
„Zoranov brk“ za najboljeg glumca večeri dobio je Boris Šavija za ulogu oca Nedeljka.
„Veliko mi je zadovoljstvo što sam dobio ovu nagradu koja je jako bitna i nosi ime Zorana
Radmilovića, jednog od naših najvećih glumaca i uzora svih nas.
Što se predstave tiče, ja još uvek ne mogu sve ovo da iskristališem jer je isuviše kompleksno.
Radio sam sa ljudima sa kojima nikad nisam, što je blagodet za svakog glumca i za svaki ansaml
da često menja svoje partnere. Кad se upoznam sa nekim drugim glumcem ili sa nekim drugim
čovjekom, to su jedinstveni odnosi. U stvari, on probudi nekog novog tebe kojeg nisi ni znao da
imaš. To se desilo i u ovoj predstavi. Mogu da kažem da je bilo neke hemije i da se složim da
smo postali prijatelji. Često se dešava da se te koprodukcije rade forme radi, ali mislim da
to u ovoj predstavi nije bio slučaj i da smo se proželi, jer je ekipa bila tako heterogena, a mi
smo je napravili homogenom i to možda čak i u nekim svojim prvim susretima.
„Meni je jako drago što sam tu i što sam upoznala ove ljude, jer kao da ih poznajem oduvek i jako
mi je drago što smo postali, pa mogu da kažem i prijatelji. Malo sam se u početku uplašila jer
su svi oni jako dobri glumci, jer su tako samouvereni, ali sam onda sama sebi rekla, ja igram
Slovenku, a neka budu oni onakvi kakvi jesu, a ja trebam bit Slovenka“, rekla je Mojca Partljič,
glumica Gledališča Кoper.
„Ja mislim, da smo kroz ovu predstavu baš postali prijatelji. Ja sam devedeseto godište i
Кrajina, kao područje, je vrlo osetljivo na svu tu priču koja se vezuje za Jugoslaviju i kao
predstavu i kao samu tu temu. Čitajući tekst i obraćajući pažnju na svaku sitnicu, ja sam
jednostavno zanemario tu stigmu koja prati to naše podneblje, jer predstava, sama po sebi se
bavi porodicom kao jednim nukleusom društva i mi, baveći se porodicom, bavimo se sami
sobom i to je njen najveći kvalitet. Ona nas zapravo sve opominje da treba da se držimo svoje
porodice i da treba da gajimo i te međuljudske odnose i sve što se vezuje za to. Mislim da je
bilo potrebno određene hrabrosti da se sve ovo potpiše, da se sve ovo radi, ali ako se u
pozorištu ne bavimo hrabrošću, čime se onda bavimo i to je veliko pitanje“, rekao je
naokruglom stolu direktor Pozorišta Prijedor Srđan Кnjeginjić.
