Sniman je u Romulijani skoro tri godine, u različitim klimatskim uslovima i godišnjim dobima. Atmosfera, vizure i pejzaži kojima su palata Felidž Romuliana i sveti breg Magura čvrsto obgrljeni, prikazani su novim tehnologijama na spektakularan i do sada neviđen način koji navodi gledaoca da neizostavno poseti ta magična mesta od izvanrednog kulturno-
istorijskog značaja.
Film obiluje minuciozno prikupljenom i obrađenom arhivskom građom i retko viđenom ili nepoznatom foto-dokumentacijom koja prati sve etape istraživanja. Bogato je ilustrovan ostacima arhitekture, raskošnom arhitektonskom plastikom, skulpturama, mozaicima i dragocenim predmetima koji se čuvaju u Narodnom muzeju u Zaječaru, čime detaljno
kontekstualizuje istorijske periode koje obrađuje – bez suvišnih stručnih detalja koji bi opteređivali naraciju.
Poseban autorski rukopis filma utemeljen je na visoko stilizovanom postupku ilustracije dobijene kolažiranjem i animacijom poznatih slikara i crtača, posebno velikog Lorensa Alme Tademe, koji je slavu stekao na žanr scenama iz antičkog Rima. Tako je dobijen vizuelni efekat koji nas lagano uvodi u svet mašte, sličan onom koji dete doživljava listajući pred spavanje
neku bogato ilustrovanu slikovnicu. Postupak evocira i predloške pohranjene u kolektivnoj svesti, memorisane iz filmskih spektakala i TV serija o antičkom Rimu. Nije mu strana čak ni estetika minijaturnih figurica iz popularnih analognih društvenih igara, prerušena Pikabijinim ili kubističkim izražajnim sredstvima. Ovaj, hrabar, autentičan i skoro drzak
postupak svođenja na estetiku stripa pogoduje i oku i naraciji. Gotovo da se ne prepoznaju prelazi između dokumentarnih i animiranih scena, kao i sećanja učesnika ovog grandioznog arheološkog poduhvata. Sve je nekako onirično, prožeto jedno drugim, brzog ritma i u sporom tempu, a celina skoro da uljulja gledaoca koji prati bez napora za ovaj žanr prilično dug film.
Кad magija prođe, posle filma,u trajnom sećanu ostaje dugi trag prijatnih asocijacija i celovito, ali ne i nametnuto znanje o temi, vremenu, ličnostima i događajima. Na neki način, film podseća na arheologa koji sklapa pomešane i nepotpune fragmente neke antičke vaze.
Njagovi dokumentarni delovi su kao fragmenti posude kojima arheolog raspolaže, a animirane sekvence predstavljaju ono što se u postupku rekonstrukcije mora zamisliti, domaštati i nadomestiti.
Svi mediji koji preuzmu vest ili fotografiju (ili i jedno i drugo) sa sajta www.tvistok.com u obavezi su da navedu izvor. Ukoliko je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.
