,,Dane Zorana Radmilovića“ svečano je otvorio ministar kulture Nikola Selaković.
,,Veliko mi je zadovoljstvo što mi je pripala čast da večeras otvorim ovaj festival koji je na pozorišnom nebu Srbije pronašao svoje mesto i učinio Zaječar i čitavu Timočku Кrajinu naročito značajnom u ovo doba godine, kada je reč o srpskoj pozorišnoj sceni. Iako je ove godine prestonica kulture moj rodni grad Užice, moram da konstatujem da smo divne događaje juče imali ovde u Zaječaru, otvorivši završene radove na jednom divnom, uveren sam najlepšem, vizitorskom centru na Feliks Romulijani, potom smo otvorili izložbu u Narodnom muzeju koja je posvećena evropskim kulturnim rutama, a večeras nas evo u Narodnom pozorištu Timočke Кrajine na otvaranju festivala koji nosi ime legendarnog Zorana Radmilovića. Ja pripadam onoj generaciji koja ne može da kaže da se seća Zoranove žive reči. Međutim, savremeni život i tehnički napredak učinili su da, ipak, ta generacija koja ga nije upamtila živog odrasta uz njega, odrasta uz njegove fantastične uloge gde god da su one ekranizovane, da odrasta uz „Priče iz Nepričave“ kojih se i danas sećam, da odrasta uz njegove uloge u „Maratoncima“, u „Maršu na Drinu“, a svakoj je dao jedan pečat kako je samo on to znao i umeo da učini”.
Ministar je podsetio na to da je nedavno obišao zaječarsko pozorište, da se uverio u ono što je do sada rađeno i obećao je značajnija ulaganja u narednom periodu, kako bi zaječarski teatar dobio veću i bolju scenu kakva mu i priliči.
,,Na primeru Zaječara možemo videti da broj stanovnika jednog grada i njegova veličina nije proporcionalna njegovoj kulturnoj vrednosti i sadržajima koje pruža. Mnogo veći gradovi u Srbiji nemaju ni ovakvo pozorište, nemaju ni ovakav festival, a naš zadatak kao Vlade, kao Ministarstva kulture, kao Grada Zaječara, jeste da to negujemo i unapređujemo i činimo sve boljim i sve kvalitetnijim”.
Ministar je na kraju obećao i da će se lično založiti da se Festival ,,Dani Zorana Radmilovića”, koji je već sada na visokom nivou, u vremenu koje je pred nama podigne na još viši nivo.
Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić uručio je ministru Selakoviću bronzanu statuetu Zorana Radmilovića.
Na svečanosti otvaranja direktor Vladimir Đuričić je istakao da odavno ministar kulture nije bio na „Zoranovim danima“ i zahvalio ministru Nikoli Selakoviću i njegovom timu što su došli na festival. Takođe je zahvalio njegovom visokopreosveštenstvu Mitropolitu Timočkom gospodinu Ilarionu i gradonačelniku Zaječara Bošku Ničiću, koji nisu želeli da se obrate zbog dužine trajanja programa, ali su pozdravili publiku. Naglasio je i da mu je drago što vidi salu ispunjenu do poslednjeg mesta, što na ovom Festivalu nije retkost.
Brojnu publiku u prepunoj sali zaječarskog teatra pozdravila je direktorka Ateljea 212 Gordana Goncić.
,,Ja sam ovde u ime njegovog pozorišta koje je on na neki način oblikovao u potpunosti i nekako učinio da ono i dan danas bude najvoljenije pozorište. I evo skoro 40 godina od kako je otišao, on je i dalje tu i nekako mu se svi obraćamo sa TI čak i mi koji smo ga poznavali manje i oni koji su ga poznavali više, ali čak i one generacije koje ga uopšte nisu poznavale govore mu Zorane. Кao da sa tim TI hoćemo da mu se još više približimo, da se približimo tom stavu i odnosu prema umetnosti i pozorištu pre svega, ali evo ovde smo već 33 godine upravo zbog lepote i radosti glumačke igre koju je on na najveličanstveniji način utemeljio.
Na ovom festivalu svake večeri se dodeljuje nagrda Zoranov brk najboljem glumcu večeri ali moram da vam kažem da Zoran nije uvek imao brkove. Nije ih imao u „Čudnoj devojci“ Jovana Joce Živanovića, u svom prvom filmu, ni kao Hamlet kod Predraga Vajčetića u „Sedam Hamlet“a ni kada se na kamionu početkom sedamdesetih sa svojim kolegama umetnicima istomišljenicima vozio selu u pohode da u maloj Sugubini igraju Baš Čelika. Brkove nije imao ni kao Trigorin kada je po svom dolasku u Atelje 212 krajem šezdesetih briljantno igrao u „Galebu“ Ljubomira Draškića.
Brkove je Zoran Radmilović počeo da nosi nešto kasnije ali je brk imao oduvek: brk podsmeha, brk prkosa, brk opomene. Brk kojim je kao prstom upirao u ljudske slabosti i zlo na svetu, kojim se podsmevao moćnima, nedostojnima ali podjednako često i sebi samome, kojim je opominjao ali je kao niko znao i da uteši da zaleči i razgali. Danas mi i dalje nedostaje baš takav brk. Da bude nauk ali i melem. I zato ja kažem da je ovaj festival jedinstven ali i dragocen i zato njegov značaj višestruko prevazilazi uske pozorišne okvire. Zato je Zoranov brk istovremeno nagrada za velike umetničke domete, velika počast umetnicima ali i putokaz za sve nas.
U ime Ateljea212, Zoranovog pozorišta, još jednom želim da se zahvalim Gradu Zaječaru i svim građanima Zaječara. Hvala Narodnom pozorištu Timočke Кrajine što nosi njegovo ime, hvala što organizujete ovako značajan festival Zoranu u čast. Hvala što čuvate uspomenu na velikog glumca, na velikog umetnika, na legendu koja stoji zauvek kao stub i uporište naše pozorištne istorije i savremenosti i svetli kao nedostižni pozorišni uzor i za nas koji smo imali sreću da ga upoznamo ali i za sve nove generacije“, rekla je Gordana Goncić.
Direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić je direktorki Ateljea 212 uručio statuetu Zorana Radmilovića.
Pesnici Milan Orlić i Uroš Marković, koji su tokom dana svoje stihove posvećene Radmiloviću govorili ispred njegovog spomenika, pročitali su svoje pesme i u sali zaječarskog teatra.
